Odmah da razjasnimo na pocetku da postoje velike razlike izmedju onih koji nazivaju sebe "bajkerima" i oni koji su "motordzije". Bajkeri obicno sebe nazivaju "vitezovima ulice". Biti bajker je stil zivota kojim svakodnevno zivis. Ne oblacis kozno odelo samo kad vozis motor, oni su u koznim pantalonama i cizmama i leti i zimi. Putuju ulicama i drumovima, pa gde ih put nanese. Sa sobom nose ceo dom: obicno sator i sve sta im je potrebno za kampovanje i boravak u prirodi ili jednostavno bilo gde i prespavaju na svom motociklu. Prava istina je da bajkeri su ljudi slobodnog duha i tesko im je da ostvare neku ustaljenu vezu ili porodicu ili dom. Obicno imaju decu i rastavljene brakove iz nekih pokusaja, a onda idu od jedne do druge zenske te propagiraju slobodan sex i otvorenu vezu. Motocikl je na prvom mestu i sve sto zarade ulazu u njega. Posecuju moto skupove, spavaju u moto kampovima i idu na moto partije. Pijanstvo, pusenje, tetoviranje je nesto uobicajeno za ovu sortu ljudi. Postoje slobodni bajkeri koji nisu clanovi ni jednog kluba, koji predju kilometre i kilometre putujuci i obilazeci zemlje i krajeve uzduz i popreko, i bajkeri koji su clanovi nekog od mnogobrojnih klubova koji postuju propisana pravila kluba. U globalu gledano, jos nisam videla u svom zivotu lepog, zgodnog i negovanog bajkera. Istina je ziva da su prljavi, smrde i ne vode racuna o higijeni sto zbog putovanja i nemogucnosti odrzavanja iste, sto zbog slicno klosarskih navika da se nikad ne peru osim kad su na moru ili jezeru pa se okupaju "iz fazona". Mnogo bolesti je rasprostranjeno medju njima, narocito polnih i koznih, ali oni bas i ne mare za to. Klasican profil bajkera je stomacina od piva ko da je trudnica, masna kosa, propali zubi i smrdljivi zadah iz usta od cigara i alkohola, problematicne noge sa venama i uraslim noktima na nogama koje retko kad sece jer je non stop u cizmama, hronicni hemoroidi jer zulja guzicu na motociklu po ceo dan i noc. Prica da medju bajkerima ima "lekara, inzinjera i visoko-skolovanih ljudi" je cista izmisljotina radi favorizovanja ovog nacina zivota. Bajkeri su obicno soferi, fizicki radnici, sezonski radnici, penzioneri ili bivsi pripadnici vojske i policije ili besposlicari, koji prezivljavaju od danas do sutra. Njihovi motocikli su stari i po nekoliko desetina godina jer ne mogu da priuste kupovinu novog motocikla. Opremu za motor ne nose ili je retko nose jer ih bas briga za bezbednost, cuvanje glave i zivota. Istina je prava da vrlo cesto voze pijani i drogirani, te je njihov zivotni vek veoma kratak jer zavrsavaju zivot kao zrtve saobracajnih nezgoda ili podlezu srcanom ili mozdanom udaru kao posledica neurednog nacina zivota. Uostalom, njihov moto je "zivot nema reprizu" i trude se da sve prozive u jednom danu.
Nasuprot bajkera imamo tkz. motordzije. To su momci koji voze motor kad imaju vremena jer su zauzeti od previse posla jer mnogo rade. E, medju njima mozete naci lekare, inzinjere, privatnike, pevace, medijske zvezde, politicare itd. Oni voze nove motore, nose adekvatnu opremu, vrlo su negovani, naparfemisani, obrijani i veoma cisti. Motocikli su im izglancani, poslednji modeli koji su izasli na trzistu sa svom mogucom opremom koja treba ili ne treba ali fora je imati. Njihova marsuta voznje motociklom je obliznji kafic ili restoran gde ce ih videti neka riba i gde ce popiti kapucino ili gusti sok i pokazati se u svetlu frajera na motoru. Oni se ne napijaju (jer sutra ujutro ide na posao), bave se sportom i obicno posecuju teretanu. Nose markiranu odecu i moto opremu narucuju iz Nemacke ili Austrije. Lako ih je prepoznati na ulici jer postuju sva moguca pravila koja postoje.
Kako god, razlika je drasticna i velika. Jedina zajednicka stvar za obe vrste je samo motocikl.
Nasuprot bajkera imamo tkz. motordzije. To su momci koji voze motor kad imaju vremena jer su zauzeti od previse posla jer mnogo rade. E, medju njima mozete naci lekare, inzinjere, privatnike, pevace, medijske zvezde, politicare itd. Oni voze nove motore, nose adekvatnu opremu, vrlo su negovani, naparfemisani, obrijani i veoma cisti. Motocikli su im izglancani, poslednji modeli koji su izasli na trzistu sa svom mogucom opremom koja treba ili ne treba ali fora je imati. Njihova marsuta voznje motociklom je obliznji kafic ili restoran gde ce ih videti neka riba i gde ce popiti kapucino ili gusti sok i pokazati se u svetlu frajera na motoru. Oni se ne napijaju (jer sutra ujutro ide na posao), bave se sportom i obicno posecuju teretanu. Nose markiranu odecu i moto opremu narucuju iz Nemacke ili Austrije. Lako ih je prepoznati na ulici jer postuju sva moguca pravila koja postoje.
Kako god, razlika je drasticna i velika. Jedina zajednicka stvar za obe vrste je samo motocikl.
